Beograd pod lupom New York Times-a
Datum: 29-09-2018
U januaru smo na našem blogu sa velikim zadovoljstvom preneli vest da se Beograd našao na listi od 52 destinacije na planeti koje vredi što pre posetiti. Listu je veoma pažljivo kreirao New York Times, a u obrazloženju su se našli očekivani komplimenti za noćni život, hranu i druželjubive domaćine. Ono što tada nismo znali jeste da će New York Times poslati reportera u svaku destinaciju sa liste, kako bi se uverili da li su očekivanja bila na mestu. Reporterka ovog lista upravo je objavila članak o svojim danima u Beogradu, a budući da je reč o novinarki koja ove godine obilazi najbolja mesta na planeti, nije reč o nekome koga je lako impresionirati.
Iskusna novinarka New York Times Jada Yuan posle nekoliko dana izlazaka i upoznavanja beograđana imala samo pozitivne utiske. Odmah je dobila savet da ne nosi štikle u izlazak jer su beogradske ulice nemoguće za nošenje štikli. Međutim, kada je stigla do klubova u Beton hali, videla je da jedina nije na štiklama, kao i da su devojke sve „kao manekenke“. Za razliku od klubova u Americi, u Beogradu žene mogu da dođu oskudno obučene i da igraju koliko žele bez straha da će neki muškarci biti preterano napadni, što je prosto oduševilo novinarku na zadatku.
Festival koji traje celo leto
Učestalost žive muzike (poseta je bila početkom septembra) je takođe ostavila dubok utisak, tako da šetnja Beogradom podseća na neki festival ili paradu, zaključuje autorka i dodaje da iako se neka mesta zatvaraju u ponoć, jedan ili dva po ponoći, uvek je lako moguće samo preći u drugo mesto koje radi, pogotovu jer se ulaznice u klubove ne naplaćuju ili su simbolične za američki standard. To što tri splava, jedan pored drugog, mogu puštati elektroniku, narodnjake i rok ipak je pomalo neobično, smatra Yuan.
Osim neplaćanja ulaza na splavove, gošća iz SAD bia je prijatno iznenaena time što se u kafićima moguće rezervisati sto bez plaćanja ili obaveznog naručivanja flaše pića. Pored klubova, veoma visoke ocenjuje i restorane, kao one trendi tako i one gde se, kako kaže – ćuti i jede. Interesantno je da velike količine mlavenog i drugog mesa u ishrani nisu nešto što novinarka vidi kao karakteristično, ali vidi veliko prisustvo sireva, kajmaka, jogurta i drugih mlečnih proizvoda, koji se u toj količini ne konzumiraju tokom obroka u restoranima u Evropi i Americi.